<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Турфа олам &#8212; gujum.uz</title>
	<atom:link href="https://gujum.uz/ruknlar/turizm/turfa-olam/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://gujum.uz</link>
	<description>Маънавий-маърифий, тиббий-ижтимоий ахборот портали</description>
	<lastBuildDate>Thu, 02 Jan 2025 23:51:07 +0000</lastBuildDate>
	<language>ru-RU</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	
	<item>
		<title>ҲЕЧ ҚАЧОН &#171;ҚАРИДИМ&#187; ДЕМАНГ!</title>
		<link>https://gujum.uz/turizm/turfa-olam/hech-qachon-qaridim-demang/</link>
					<comments>https://gujum.uz/turizm/turfa-olam/hech-qachon-qaridim-demang/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Муҳаррир]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 02 Jan 2025 23:41:05 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Турфа олам]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://gujum.uz/?p=37716</guid>

					<description><![CDATA[ Янги йилингиз &#8212; 2025 йилнинг биринчи иш куни қутлуғ бўлсин! Ҳаётингиз нурга тўлсин! Яқинда америкалик олимлар европалик ҳамкасблари билан биргаликда шов-шувли кашфиётни эълон қилишди: Маълум бўлишича, инсон мияси аввал ўйлагандек 25-30 ёшгача эмас, балки 50 ёшгача ривожланади. Бундан ташқари, агар одам фаол ақлий фаолият билан шуғулланишда давом этса, мия қариши деярли содир бўлмайди! Буларнинг барчаси нима учун? Фақат [&#8230;]]]></description>
		
					<wfw:commentRss>https://gujum.uz/turizm/turfa-olam/hech-qachon-qaridim-demang/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Камолиддин Беҳзоднинг Шайбонихон тасвири ифодаланган миниатюраси Британия кутубхонасида</title>
		<link>https://gujum.uz/turizm/kamoliddin-behzodning-shaybonixon-tasviri-ifodalangan-miniatyurasi-britaniya-kutubxonasida/</link>
					<comments>https://gujum.uz/turizm/kamoliddin-behzodning-shaybonixon-tasviri-ifodalangan-miniatyurasi-britaniya-kutubxonasida/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Муҳаррир]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 18 Dec 2023 07:40:56 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Туризм]]></category>
		<category><![CDATA[Турфа олам]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://gujum.uz/?p=35135</guid>

					<description><![CDATA[Камолиддин Беҳзод қаламига мансуб  Шайбонихон тасвири Британия кутубхонасида сақланмоқда.   Шайбонийлар сулоласининг атоқли вакили Шайбонийхон ҳам илм-фан, санъат ва адабиёт ривожига алоҳида эътибор берган ҳукмдорлардан бири саналади. Унинг ўзи хам туркий тилда шеърлар ёзган. Адабий мажлисларни хуш кўрган ва ўз даврининг етук ижодкорларини саройдаги мажлисларга лутфан таклиф этган. Камолиддин Беҳзодни ҳам сарой мажлисига таклиф қилиб, [&#8230;]]]></description>
		
					<wfw:commentRss>https://gujum.uz/turizm/kamoliddin-behzodning-shaybonixon-tasviri-ifodalangan-miniatyurasi-britaniya-kutubxonasida/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Рим императорлари саройи – сайёҳларнинг хуш кўрган маскани</title>
		<link>https://gujum.uz/turizm/rim-imperatorlari-saroyi-sayyohlarning-xush-korgan-maskani/</link>
					<comments>https://gujum.uz/turizm/rim-imperatorlari-saroyi-sayyohlarning-xush-korgan-maskani/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Муҳаррир]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 18 Dec 2023 07:30:38 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Туризм]]></category>
		<category><![CDATA[Турфа олам]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://gujum.uz/?p=35132</guid>

					<description><![CDATA[Италиядаги қадимий ва ҳашаматли “Қудрат саройи” сайёҳлар учун қайта очилди. Тахминан 2000 йиллик  тарихга эга  ушбу Тиберий уйи императорлар  ҳокимияти даврида қадимий шаҳар ҳукмдорларининг қароргоҳи бўлган.   Ушбу улкан сарой Римнинг энг баланд тепалигида жойлашган бўлиб, у орқали бугунги шаҳарнинг ажойиб манзарасини кузатиб завқланиш мумкин бўлди. Палатин тепалигидаги қадимий Рим императорлик саройи хавфсизлик мақсадида саройни мустаҳкамлашга [&#8230;]]]></description>
		
					<wfw:commentRss>https://gujum.uz/turizm/rim-imperatorlari-saroyi-sayyohlarning-xush-korgan-maskani/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Дунё мўъжизалари: Қуръон кўйлагининг ноёб нусхаси ва Муҳаммад пайғамбар сочлари қаерда сақланади?</title>
		<link>https://gujum.uz/turizm/turfa-olam/dunyo-mojizalari-quron-koylagining-noyob-nusxasi-va-muhammad-paygambar-sochlari-qaerda-saqlanadi/</link>
					<comments>https://gujum.uz/turizm/turfa-olam/dunyo-mojizalari-quron-koylagining-noyob-nusxasi-va-muhammad-paygambar-sochlari-qaerda-saqlanadi/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Муҳаррир]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 01 May 2023 12:08:55 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Турфа олам]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://gujum.uz/?p=33101</guid>

					<description><![CDATA[Санкт-Петербургдаги Давлат Дин тарихи музейининг ноёб экспонатларидан бири сўфий устоз – муршиднинг Қуръон кўйлагидир. У оқ рангли, пахтали матодан тикилган. Ўрта асрларда худди шундай туморли кўйлаклар совут тагидан кийилган. Уларнинг юзаси тўлиқ ёки қисман Қуръон матни, сеҳрли тўртбурчаклар, шиа ва тақво таърифлари, ибодатлар, сеҳрлар ҳақидаги ёзувлар билан қопланган. Давлат Дин тарихи музейидан олинган нусханинг бутун [&#8230;]]]></description>
		
					<wfw:commentRss>https://gujum.uz/turizm/turfa-olam/dunyo-mojizalari-quron-koylagining-noyob-nusxasi-va-muhammad-paygambar-sochlari-qaerda-saqlanadi/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Дунё мўъжизаларидан бири смартфонлар ҳақида сўз!</title>
		<link>https://gujum.uz/turizm/turfa-olam/dunyo-mojizalaridan-biri-smartfonlar-haqida-soz/</link>
					<comments>https://gujum.uz/turizm/turfa-olam/dunyo-mojizalaridan-biri-smartfonlar-haqida-soz/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Муҳаррир]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 21 Apr 2023 23:39:19 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Турфа олам]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://gujum.uz/?p=33013</guid>

					<description><![CDATA[Бугунги кунда ҳаётимизга  чуқур кириб келган мобил телефонларнинг ихтирокчисини биласизми?  Нью-Йорклик Motorola DynaTAC компанияси ходими Мартин Купер биринчи мобил телефоннинг ихтирокчиси, &#171;бобоси&#187; ҳисобланади. Унинг яратилганига  ярим аср бўлди. 1973 йил 3 апрелда Мартин Купер Нью-Йоркдаги Олтинчи авеню бўйлаб кетаётганида кўча бурчагида тўхтади ва чўнтагидан телефон китоби ва ғалати тусли телефонни чиқарди. У ғалати қурилманинг тугмачаларини [&#8230;]]]></description>
		
					<wfw:commentRss>https://gujum.uz/turizm/turfa-olam/dunyo-mojizalaridan-biri-smartfonlar-haqida-soz/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Бокс қироли Муҳаммад Али Лондонга сафар қилганида&#8230;</title>
		<link>https://gujum.uz/turizm/turfa-olam/boks-qiroli-muhammad-ali-londonga-safar-qilganida/</link>
					<comments>https://gujum.uz/turizm/turfa-olam/boks-qiroli-muhammad-ali-londonga-safar-qilganida/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Муҳаррир]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 29 Jan 2023 09:36:16 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Турфа олам]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://gujum.uz/?p=32152</guid>

					<description><![CDATA[АҚШлик бокс қироли Муҳаммад Алининг ҳаёти, машҳурлиги ўзига хос.  У нафақат бокс оламида машҳур. Унинг ислом оламига кириб келиши ҳам ўзига хос. У қора танлиларнинг оқ танлилар билан тенг кўрилмаслигидан ҳамиша азият чекиб келган.  Ислом динида ирқчиликнинг йўқлиги уни ушбу динга ихлосини оширган. Ва ушбу динни қабул қилган.  Лондонга сафар қилганида, бир журналист ундан сўради: [&#8230;]]]></description>
		
					<wfw:commentRss>https://gujum.uz/turizm/turfa-olam/boks-qiroli-muhammad-ali-londonga-safar-qilganida/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Дунёдаги энг қари ўқувчи</title>
		<link>https://gujum.uz/turizm/turfa-olam/dunyodagi-eng-qari-oquvchi/</link>
					<comments>https://gujum.uz/turizm/turfa-olam/dunyodagi-eng-qari-oquvchi/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Муҳаррир]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 03 Feb 2021 18:08:58 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Турфа олам]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://gujum.uz/?p=23797</guid>

					<description><![CDATA[Интилганга толе ёр  деганларидек, кениялик Кимани Маруге кексайганда орзусига эришди. Илм олиш бахтига муяссар бўлди. Кимани Маруге дунёдаги энг қари ўқувчи ҳисобланади.  У 84 ёшида 1-синфда таҳсил олиш учун мактабга борган ва иштиёқ билан билим олган. Афсуски, мактабни битирганлик ҳақидаги аттестатни  олишга улгурмади. Бироқ, кўнгли тубидаги армонини рўёбга оширишга эришгани унинг учун катта бахт-саодат бўлган.]]></description>
		
					<wfw:commentRss>https://gujum.uz/turizm/turfa-olam/dunyodagi-eng-qari-oquvchi/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Питер Кукнинг  тирик курсиси</title>
		<link>https://gujum.uz/turizm/turfa-olam/piter-kukning-tirik-kursisi/</link>
					<comments>https://gujum.uz/turizm/turfa-olam/piter-kukning-tirik-kursisi/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Муҳаррир]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 08 Jan 2021 01:50:50 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Турфа олам]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://gujum.uz/?p=23572</guid>

					<description><![CDATA[Рассом Питер Кук  тирик курси яратди. Тирик курси ҳам бўладими дея ажабланишингиз табиий.  Ҳа инсоннинг қалби гул, қўли қадоқ. Питер Кук тирик курсини дарахтларни шакллантириш усулларидан фойдаланган ҳолда ўстирди. У ҳам ҳавони кислород билан таъминлайди, ҳам дилларни яйратиб ҳузур бағишлайди. Инсонни, деҳқон рассомни улуғловчи мўъжизадир! Ижодкор рассомга мазкур ўриндиқни яратиш учун саккиз йил вақт кетди. [&#8230;]]]></description>
		
					<wfw:commentRss>https://gujum.uz/turizm/turfa-olam/piter-kukning-tirik-kursisi/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Aмерикага фотосаёҳат: Маунт Вернон</title>
		<link>https://gujum.uz/turizm/amerikaga-fotosayohat-maunt-vernon/</link>
					<comments>https://gujum.uz/turizm/amerikaga-fotosayohat-maunt-vernon/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Муҳаррир]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 09 Nov 2020 02:10:31 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Туризм]]></category>
		<category><![CDATA[Турфа олам]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://gujum.uz/?p=23096</guid>

					<description><![CDATA[Маунт Вернон &#8212; AҚШ давлатчилигининг отаси саналмиш, энг биринчи президенти Жорж Вашингтоннинг уйи. Уй 1734 йилда қурилган. Отаси Aвгустин Вашингтондан мерос бўлиб қолган. Уй Жорж Вашингтонга ўтгандан сўнг, уни икки баробар кенгайтиради. Уйдаги жиҳозларнинг ҳаммаси ҳам ҳақиқий бўлмаса-да, лекин ўша замондан қолган, биринчи президент ва унинг оиласига тегишли бўлган асл буюмлар жуда кўп. Уйдаги баъзи [&#8230;]]]></description>
		
					<wfw:commentRss>https://gujum.uz/turizm/amerikaga-fotosayohat-maunt-vernon/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>АҚШдаги Амишлар ҳаётидан бир лавҳа&#8230;</title>
		<link>https://gujum.uz/turizm/aqshdagi-amishlar-hayotidan-bir-lavha/</link>
					<comments>https://gujum.uz/turizm/aqshdagi-amishlar-hayotidan-bir-lavha/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Муҳаррир]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 23 Mar 2020 03:07:49 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Туризм]]></category>
		<category><![CDATA[Турфа олам]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://gujum.uz/?p=20495</guid>

					<description><![CDATA[ 2019 йил август ойида АҚШ бўйлаб сафар қилганимда биз Пенсильвания штатига кириб келдик, бу штатдаги ўзига хос одатларга эга бўлган “Амиш”лар жамияти ёки қабиласи билан танишдик. Бу қабиланинг одатлари ўта ўзига хос бўлгани учун сизларни таништиришни ҳоҳладим. Бугунги цивилизация даврида амишларга ўхшаб яшайдиган одамларни топиб бўлмайди. Амишларнинг ўз одатларини сақлаб қолишлари мени жуда ҳайратга солди. [&#8230;]]]></description>
		
					<wfw:commentRss>https://gujum.uz/turizm/aqshdagi-amishlar-hayotidan-bir-lavha/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>
