<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Юртим &#8212; gujum.uz</title>
	<atom:link href="https://gujum.uz/ruknlar/turizm/yurtim/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://gujum.uz</link>
	<description>Маънавий-маърифий, тиббий-ижтимоий ахборот портали</description>
	<lastBuildDate>Sat, 15 Mar 2025 01:22:05 +0000</lastBuildDate>
	<language>ru-RU</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	
	<item>
		<title>Қишлоғидан чиқмасдан жаҳон бозорига кириб бораётган ҳунарманд қиз</title>
		<link>https://gujum.uz/turizm/yurtim/qishlogidan-chiqmasdan-jahon-bozoriga-kirib-borayotgan-hunarmand-qiz/</link>
					<comments>https://gujum.uz/turizm/yurtim/qishlogidan-chiqmasdan-jahon-bozoriga-kirib-borayotgan-hunarmand-qiz/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Муҳаррир]]></dc:creator>
		<pubDate>Sat, 15 Mar 2025 01:19:12 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Юртим]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://gujum.uz/?p=38328</guid>

					<description><![CDATA[Кўксарой қароргоҳида 14 февраль куни Президент Шавкат Мирзиёевнинг мамлакатимиз ёшлари билан мулоқоти бўлиб ўтди.   Унда ҳудудлардаги студиялардан ҳам кўплаб ўғил-қизлар иштирок этди. Улар орасида талижалик каштачи-ҳунарманд Азиза Тожиева ҳам бор эди. Талижа деган қишлоқ борлигини аввал эшитмаган эканмиз. Cуриштириб билcак, у Шофирконда жойлашган экан. Бухоро шаҳридан эллик километр нари-беридаги бу қишлоқ унча катта эмас. [&#8230;]]]></description>
		
					<wfw:commentRss>https://gujum.uz/turizm/yurtim/qishlogidan-chiqmasdan-jahon-bozoriga-kirib-borayotgan-hunarmand-qiz/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Гавҳаршодбегимнинг нефритдан ясалган узук-муҳри</title>
		<link>https://gujum.uz/turizm/yurtim/gavharshodbegimning-nefritdan-yasalgan-uzuk-muhri/</link>
					<comments>https://gujum.uz/turizm/yurtim/gavharshodbegimning-nefritdan-yasalgan-uzuk-muhri/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Муҳаррир]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 02 Mar 2025 19:24:52 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Юртим]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://gujum.uz/?p=38209</guid>

					<description><![CDATA[ Бундан 88 йил олдин, 1937 йилда Марказий Қозоғистондаги Улуғтоғ ҳудудидан Амир Темурнинг Дашти Қипчоққа юриши даврида уйғур ёзувида туркий тилдаги битикли тош ўрнатган ёдгорлик минораси топилди. Мазкур битикли тошнинг оғирлиги 11 тонна 200 килограмм бўлиб, ҳозирда Санкт-Петербургдаги Эрмитаж музейида сақланмоқда. Манбаларда қайд этилишича, 1391 йилда Дашти Қипчоққа отланган Амир Темур икки кеча-кундуз йўл юриб толиққан қўшинни Улуғтоғ [&#8230;]]]></description>
		
					<wfw:commentRss>https://gujum.uz/turizm/yurtim/gavharshodbegimning-nefritdan-yasalgan-uzuk-muhri/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>”Арда Хива“ — янги туризм мажмуаси</title>
		<link>https://gujum.uz/turizm/yurtim/arda-xiva-yangi-turizm-majmuasi/</link>
					<comments>https://gujum.uz/turizm/yurtim/arda-xiva-yangi-turizm-majmuasi/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Муҳаррир]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 20 Feb 2025 19:36:40 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Юртим]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://gujum.uz/?p=38148</guid>

					<description><![CDATA[Қадимий Хивага ёндош тарихий ва замонавий шаҳарни ўзида мужассамлаштирган “Арда Хива” мажмуасининг тантанали очилиш маросими бўлиб ўтди. Ушбу  масканнинг мақсад ва вазифаси Хиванинг бетакрор туристик салоҳияти билан яқиндан таништириш, Хоразмнинг бой маданий-маърифий меросини кенг тарғиб қилиш ҳамда анъанавий ҳунармандчиликни янада ривожлантиришдир.  Туризм мажмуасининг очилиш тадбирида меҳмонлар учун маданий- маърифий дастурлар, қадимий миллий-маҳаллий таомлар, тандирдан узилган [&#8230;]]]></description>
		
					<wfw:commentRss>https://gujum.uz/turizm/yurtim/arda-xiva-yangi-turizm-majmuasi/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Германия музейидаги Улуғбек мадрасасининг бир қисми</title>
		<link>https://gujum.uz/turizm/yurtim/germaniya-muzeyidagi-ulugbek-madrasasining-bir-qismi/</link>
					<comments>https://gujum.uz/turizm/yurtim/germaniya-muzeyidagi-ulugbek-madrasasining-bir-qismi/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Муҳаррир]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 16 Feb 2025 03:28:53 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Юртим]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://gujum.uz/?p=38078</guid>

					<description><![CDATA[Берлин Ислом санъати музейи 1904 йилда ташкил этилган. Унинг коллекцияси санъат ва ҳунармандчилик, шунингдек, ислом дунёсининг деярли барча қисмларидан олинган археологик артефактларга асосланган. Осори-атиқалардан бири Самарқанддаги Улуғбек мадрасасини безаб турган юлдуз шаклидаги мармар кошиндир. 1923 йилда Берлин музейи паст релефдаги нафис нақш билан безатилган юлдуз шаклидаги ноёб мармар кафел совға олди. Ушбу нақш юлдуз шаклидаги [&#8230;]]]></description>
		
					<wfw:commentRss>https://gujum.uz/turizm/yurtim/germaniya-muzeyidagi-ulugbek-madrasasining-bir-qismi/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>&#171;OIC Journal&#187;: Хива 2024 йилда &#171;Ислом дунёсининг туризм пойтахти&#187; мақоми остида халқаро тадбир марказига айланди</title>
		<link>https://gujum.uz/turizm/oic-journal-xiva-2024-yilda-islom-dunyosining-turizm-poytaxti-maqomi-ostida-xalqaro-tadbir-markaziga-aylandi/</link>
					<comments>https://gujum.uz/turizm/oic-journal-xiva-2024-yilda-islom-dunyosining-turizm-poytaxti-maqomi-ostida-xalqaro-tadbir-markaziga-aylandi/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Муҳаррир]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 24 Jan 2025 19:24:52 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Туризм]]></category>
		<category><![CDATA[Юртим]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://gujum.uz/?p=37899</guid>

					<description><![CDATA[Ислом ҳамкорлик ташкилотининг &#171;OIC Journal&#187; журналида &#171;Хива: Ислом оламининг марвариди ва 2024 йилда туризм пойтахти&#187; сарлавҳали мақола чоп этилди. Унда Хива шаҳри тарихи, ислом маданияти ва илм-фан тараққиётидаги роли, туристлар учун мавжуд шароитлар, 2024 йилда &#171;Ислом дунёсининг туризм пойтахти&#187; деб эълон қилингани ва ушбу мақом остида ўтказилган тадбирлар ҳақидаги муҳим маълумотлар муштарийлар эътиборига тақдим этилган. [&#8230;]]]></description>
		
					<wfw:commentRss>https://gujum.uz/turizm/oic-journal-xiva-2024-yilda-islom-dunyosining-turizm-poytaxti-maqomi-ostida-xalqaro-tadbir-markaziga-aylandi/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Бир миллион яшил оила – келажак учун ҳаракат!</title>
		<link>https://gujum.uz/turizm/yurtim/bir-million-yashil-oila-kelajak-uchun-harakat/</link>
					<comments>https://gujum.uz/turizm/yurtim/bir-million-yashil-oila-kelajak-uchun-harakat/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Муҳаррир]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 22 Jan 2025 19:20:29 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Юртим]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://gujum.uz/?p=37888</guid>

					<description><![CDATA[Бугунги дунёда экологик муаммоларнинг кескинлашуви, табиий ресурсларнинг чекланганлиги ва улардан нотўғри фойдаланиш каби масалалар ҳал этилиши зарур бўлган долзарб йўналишларга айланди. Ўзбекистонда ҳам бу борада самарали чоралар кўрилмоқда. 2025 йилнинг “Атроф-муҳитни асраш ва “яшил иқтисодиёт” йили” деб эълон қилиниши экологик масалаларга давлат даражасида эътибор қаратилганидан далолатдир. Шунингдек, “Ўзбекистон – 2030” стратегиясини амалга ошириш доирасида мазкур [&#8230;]]]></description>
		
					<wfw:commentRss>https://gujum.uz/turizm/yurtim/bir-million-yashil-oila-kelajak-uchun-harakat/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>“Al-Bayan” нашри: Ўзбекистоннинг қадимий масканлари тарихдан сўзлайди</title>
		<link>https://gujum.uz/turizm/al-bayan-nashri-ozbekistonning-qadimiy-maskanlari-tarixdan-sozlaydi/</link>
					<comments>https://gujum.uz/turizm/al-bayan-nashri-ozbekistonning-qadimiy-maskanlari-tarixdan-sozlaydi/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Муҳаррир]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 07 Jun 2024 19:58:09 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Туризм]]></category>
		<category><![CDATA[Юртим]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://gujum.uz/?p=36303</guid>

					<description><![CDATA[“Ўзбекистонга сайёҳатга йўл олган ҳар бир киши бу мамлакатнинг қадимий осори атиқалари, такрорланмас гўзал табиати ва ўзининг миллий урф-одатлари ва анъаналари билан ажралиб турувчи диёрни кашф этади” дея таъриф беради БААнинг нуфузли “Al-Bayan” нашри. Мақолада Тошкент, Хива, Самарқанд, Бухоро шаҳарлари тарихи ва жозибаси батафсил очиб берилган. Шунингдек, юртимиздан чиққан буюк аллома ва мутафаккирлар ҳаёти, уларнинг [&#8230;]]]></description>
		
					<wfw:commentRss>https://gujum.uz/turizm/al-bayan-nashri-ozbekistonning-qadimiy-maskanlari-tarixdan-sozlaydi/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Аязқалъа маданий мероси уч қўрғондан иборат</title>
		<link>https://gujum.uz/turizm/ayazqala-madaniy-merosi-uch-qorgondan-iborat/</link>
					<comments>https://gujum.uz/turizm/ayazqala-madaniy-merosi-uch-qorgondan-iborat/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Муҳаррир]]></dc:creator>
		<pubDate>Sat, 16 Mar 2024 01:58:54 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Туризм]]></category>
		<category><![CDATA[Юртим]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://gujum.uz/?p=35623</guid>

					<description><![CDATA[Қадимий тарихий маскан – Аязқалъа маданий мероси милодимизнинг I аср охири ва II асрларида бунёд этилган. “Аязқалъа” уч қўрғондан иборат бўлган. Биринчи қўрғони 60 метр баланд тоғ қояси  текислигида хом ғишт билан қўрилган, С.П.Толстовнинг фикрига қараганда “Аязқалъа” да ҳаёт милодимизнинг III-IV асрларигача давом этган. У ердан археологик қазиш ишларини олиб боришганида II асрда зарб қилинган тангалар [&#8230;]]]></description>
		
					<wfw:commentRss>https://gujum.uz/turizm/ayazqala-madaniy-merosi-uch-qorgondan-iborat/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Саҳро қўйнидаги “Тупроққалъа” ёдгорлиги</title>
		<link>https://gujum.uz/turizm/sahro-qoynidagi-tuproqqala-yodgorligi/</link>
					<comments>https://gujum.uz/turizm/sahro-qoynidagi-tuproqqala-yodgorligi/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Муҳаррир]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 15 Mar 2024 00:34:01 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Туризм]]></category>
		<category><![CDATA[Юртим]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://gujum.uz/?p=35620</guid>

					<description><![CDATA[Элликқалъа туманидаги  “Тупроққалъа” ёдгорлиги милоддан аввалги I-IV ва VI асрларга тегишли бўлиб, у 1938 йил С.П.Толстов экспедицияси томонидан кашф этилган. Тупроққалъа саҳни тўғри тўрт бурчак шаклида бўлиб, 17,5 га ер майдони тенг. Унда 2000-2500 киши истиқомат қилган. Шаҳар гумбазсимон йўлакли ва буржли мудофаа девори билан ўралган. Шаҳарнинг ичида жойлашган хонадонларнинг орасидаги йўлаклар жуда тор бўлиб, [&#8230;]]]></description>
		
					<wfw:commentRss>https://gujum.uz/turizm/sahro-qoynidagi-tuproqqala-yodgorligi/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Чилпиқ қалъа —  қадимий зардуштийлик ёдгорлиги</title>
		<link>https://gujum.uz/turizm/chilpiq-qala-qadimiy-zardushtiylik-yodgorligi/</link>
					<comments>https://gujum.uz/turizm/chilpiq-qala-qadimiy-zardushtiylik-yodgorligi/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Муҳаррир]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 14 Mar 2024 00:11:24 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Туризм]]></category>
		<category><![CDATA[Юртим]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://gujum.uz/?p=35619</guid>

					<description><![CDATA[Қадимий зардуштийлик ёдгорлиги —Чилпиқ қалъанинг ёши 2200 йилдан ортиқ. Чилпиқ — бу 15 метр баландликдаги 65 метр диаметрга эга томсиз думалоқ минора бўлиб, Нукусдан 43 км масофадаги табиий ясси тепаликнинг чўққисида жойлашган. Мазкур тепалик Зардуштийлар даврида марҳумларни минора ичида ёввойи қушларга ем учун қолдириладиган жой бўлган. Қушлар томонидан суяклар тозалангач,  қолдиқлари ерга кўмилган. Ушбу дафн [&#8230;]]]></description>
		
					<wfw:commentRss>https://gujum.uz/turizm/chilpiq-qala-qadimiy-zardushtiylik-yodgorligi/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>
